Mnogi misle da će najbolje zaštititi svoju decu time što će ih stalno štititi od raznih nevolja, odnosno držati pod staklenim zvonom. Međutim, nisu u pravu. Naime, što ih više štitite, oni postaju sve nesposbniji za samostalno snalaženje u životu. Kao rezultat toga oni postaju sve bojažljiviji, sa minimalnim resursima za samostalno rešavanje problema,… Prema tome nadgledajte svoju decu, ali samo koliko je neophodno- tj. pustite ih da sama rešavaju svoje probleme ( pa makar to značiilo i da padnu, uprašnjave se, pa nekad i razbole ) to će dugoročno pomoći im da budu sa jedne sttrane otporniji na životne udarce, a sa druge strane pomoći će im da budu samostalni kroz život.
A kad porastu? Treba ih podsticati na odgovornost srazmernu njihovim godinama. Ako je u pitanju starije dete može da samostalno pripremi za ekskurzije na primer. Što mu više dopuštamo da samostalno funkcioniše, to će imati više poverenja u sebe. A to će im ostati za ceo život. A biće i dobra podrška u budućim kriznim situacijama.
Roditeljma ovo neće biti baš lako da gledaju kako imdeca ulaze u neke glupe situacije. Oni ( roditelji ) i treba da ih čuvaju od životno urožavajućih stvari, ali ne preko toa. Jer život je veoma vašna škola koju moraju savladati što pre to bolje. Samo tako obučena za samostalno življenje, moći će da budu i zdravi drali ljudi ( u psihološkom smislu ).
Sto se tiče toa kada dete poslati u jaslice, odgovor je ŠTO PRE! Na taj način deca će se pre naučiti da komuniciraju sa druom decom, ali i naučiti da postoje autoriteti i van kuće ( kao što je vaspitačica na primer ). Time se od malih nogu spremaju da sarađuju sa profesorima, a kasnije i sa šefovima, što će im biti dobra polazna osnova za kvalitetan samostalni život u odraslom dobu.
