Da li ste se nekad zapitali da li postoji psihološki imunitet? Da li ste se zapitali kako to neki ljudi relativno bezbolnoo prolaze kroz traume, krize, generalno stresne situacije? E pa odgovor leži u njihovoj rezijilentnosti. Nego prvo da se upoznamo sa definicijom rezlijennosti: psihološka otpornost, imunitet ( rezilijentnost ) jeste proces dobrog prilagodjavanja teškim okolnostima, traumama, krizama , kao sto su porodični prblemi, finansijski problemi, problemi na poslu,… Takodje važno je znati da ovo nije osobina sa kojom se
Depresija kod mladih- kako se ispoljava i leci
Cesto među roditeljima vlada mišljenje, kako mladi ( adolescenti ), a posebno mala deca ne mogu da se razbole od depresije. Obično za ovu pojavu kažu da je ”nemoguća” kod mladih jer su oni suviše mali za tako nešto. Međutim istraživanja opovrgavaju ove stavove. Naime, u poslednjih nekoliko godina registruje se sve više slučajeva depresije kod dece predškolskog i u ranom školskom uzrastu, a kod adolescenata ( u Srbiji ) je takva situacija, da se svaki 4 adolescent koji se
Online psihoterapija
Novo vreme iziskuje promene i u psihoterapijskom kontekstu. Tako, pored klasicne psihoterapije ( koja se odvija uzivo i nadam se da ce preziveti u digitalnoj eri ), danas se uveliko koristi i online psihoterapija. Ona se realizuje preko zooma, skypa, vibera. Koliko je digitalna era usla u psihoterapijsku delatnost, govore i aplikacije za resavanje panicnih napada putem odredjenih aplikacija. Ali ovde govorimo pre svega o digitalnoj, online psihoterapiji ( koja se uglavnom odvija putem skypa), koja se pocela intenzivno koristiti
Najvažnije informacije o depresiji
Da li je svako neraspoloženje depresija? Ne. Čovek može da bude tužan kada izgubi nekog ( prijatelja, partnera, dete ) ili nešto ( posao, zdravlje, novac,…). Međutim, ljudi to stanje ( žalovanja ) prebole relativno brzo i ostanu funkcionalni ( mada sniženo ) tokom perioda žalovanja. Depresija je bolest koja može značajno sniziti funcionalnost i kvalitet života osobe koja je ima i obuhvata mnogo drugih simptoma ( biće kasnije reči o tome ) pored neraspoloženja. Koji su kriterijumi za postavljanje
Zavisnost od cigara
Potrudiću se da Vam dam što više praktičnih informacija o ovoj problematici, u formi pitanja i odgovora. Zašto ljudi vole da puše ? Adolescenti da bi bili ”face” u društvu, iz radoznalosti, da na taj način pokažu da su ušli u svet odraslih. Odrasli vole da puše, kako bi time smanjili stres kod sebe. Takođe vole ritualno da zapale cigaru uz kafu ili neko jelo jer im to čini ”posebnu draž, predstavlja im merak”. Da li je svako ko je
Kako bolje razumeti problem alkoholizma?
Pokušaću da dam najvažnije informacije o alkoholizmu, koje mislim da treba da znate, u formi pitanja i odgovora. Zašto ljudi vole da piju alkohol? Jer smiruje, povećava pričljivost ( kod nekih osoba ), mnogi ljudi su onda spontaniji, dovodi do euforije. Međutim, treba znati da su ove pojave kratkotrajne, a ono što je dugotrajno kod alkohola je narušavanje celokupnog zdravlja ( telesnog i psihičkog, ali biće više reči o tome kasnije ). Da li svako pijenje alkohola znači da neko
Kako bolje razumeti problem narkomanije?
Tekst povodom 26 juna, Svetskog dana borbe protiv narkomanije. U ovom tekstu ukazaću na opšte činjenice vezane za narkomaniju ( kroz odgovore i pitanja ), koje većina ljudi zna, ali opet ne razmišlja dovoljno ozbiljno o njima. Šta spada u bolesti zavisnosti? U bolesti zavisnosti spadaju narkomanija, alkoholizam , upotreba nikotina tj. cigara, kao i bihevioralne zavisnosti ( kocka, zavisnost od seksa, internet zavisnost, kladjenje,…). Da li narkomanija spada u loše navike? Ne. Narkomanija pripada bolestima zavisnosti. Dakle, veoma je
12 načina psihološke samopomoći u (samo)izolaciji, prilagođeno visoko senzitivnim osobama
Za početak nešto uvodno o visokoj senzitivnosti: Važno je naglasiti da visoka senzitivnost spada u neutralnu naslednu osobinu ( po Elejn Aron, psihologa i tvorca termina visoka senzitivnost ili kako se stručno zove osetljivost senzornog procesuiranja ).. Inače, ljudi koji poseduju ovu crtu ličnosti čine 15- 20% opšte populacije I što je još zanimljivije ova osobina je podjednako prisutna I kod muškaraca i kod žena. Takođe zanimljiv podatak je da introvertni ljudi čine 70% visokosenzitivaca, ali čak 30 % visokosenzitivnih
Oprez umesto bezbrižnosti
Kao što u svakodnevnom životu odraslih nema mesta paničarenju, užasavanju, hroničnoj brizi, tako je i bezbrižnost neadekvatno, nezdravo osećanje. Opet ne računajući na decu i produhovljene, verujuće ljude. O deci treba da brinemo mi, odrasli, njima je potrebno vreme da se priviknu na ovaj život jer nisu sposobna da sagledaju moguće pretnje u ovom svetu. O verujućima, po njihovom dubokom uverenju, brine Bog ( ”sve je u Božijim rukama” ), pritom oni nemaju nerealna uverenja da im se ništa loše
Ljutnja nasuprot besu
E ovde ću ja verovatno imati problem sa kolegama koji su se bavili emocijama, prvenstveno oko terminologije. Ne ide mi, uz svu dobru volju, da u ovom slučaju idem utabanim putem i prihvatim neke od postojećih naziva, već, eto, moram ja da se pravim pametan. Reč je o tome da moja škola kaže da se ljutnja ne razlikuje dovoljno od besa, pa bi adekvatniji naziv za ljutnju bio iritiranost ili nezadovoljstvo. Drugi pristup, koji uvažavam, takođe ljutnju i bes praktično
