Tekst povodom 26 juna, Svetskog dana borbe protiv narkomanije.
U ovom tekstu ukazaću na opšte činjenice vezane za narkomaniju ( kroz odgovore i pitanja ), koje većina ljudi zna, ali opet ne razmišlja dovoljno ozbiljno o njima.
Šta spada u bolesti zavisnosti?
U bolesti zavisnosti spadaju narkomanija, alkoholizam , upotreba nikotina tj. cigara, kao i bihevioralne zavisnosti ( kocka, zavisnost od seksa, internet zavisnost, kladjenje,…).
Da li narkomanija spada u loše navike?
Ne. Narkomanija pripada bolestima zavisnosti. Dakle, veoma je ozbiljna bolest, koja uništava emotivno, finansijski porodicu zavisnika, a samog zavisnika dugoročno drogiranje može dovesti do različitih ozbiljnih posledica- depresije, psihoza, fizičkog propadanja, nažalost i do smrti, usled predoziranja ( ovo se javlja kod nekih droga, ne kod svih, ali predoziranje mogu skoro sve droge da izazovu, jer se ne zna njihov sastav). Važno je istaći da zavisnike osim gubitka zdravlja, sa drogiranjem čeka i krivično gonjenje, jer je i posedovanje droge, čak i u malim količinama, zatvorski kažnjivo.
Koje su droge najpoznatije?
To su marihuana, heroin, kokain, amfetamini, ekstazi, lsd.
Da li postoje ”lake” i ”teške” droge?
Ne. Sve droge su veoma opasne. Marihuana, ne izaziva smrt i fizičku zavisnost ( zato je zovu ”lakom, bezopasnom” drogom). Sa druge stane, uzimanje marihuane kod nekih osoba koje su genetski predodređene, može da provocira razvoj psihoza ( teških psihijatriskih obolenja, u kojima je dominantno odsustvo kontakta sa stvarnošću ) čije lečenje traje ceo život, a koje se možda ne bi javilo, da osoba nije koristila marihuanu. Heroin, amfetamini, koji su sve jači, mogu veoma lako, da već nakon prvog uzimanja da dovedu do smrtnog ishoda i zato ne treba eksperimentisati sa drogama.
Koja je najopasnija droga?
Heroin, jer stvara tešku fizičku i psihičku zavisnost. Pored toga, nikad se ne zna šta zaista sadrži ( nekad, u heroin da bi se povećala masa dodaju mišomor i druge otrove ), tako da nekad, osoba može da se predozira bez smrtnog ishoda ili sa smrtnim ishodom i posle samo nekoliko uzimanja, a nekad čak i posle samo jednog korišćenja heroina.
Kako se leči narkomanija i koliko traje lečenje?
Leči se lekovima ( posebno u prvoj, detoksikacionoj fazi ) i psihoterapijom ( pre svega porodičnom terapijom, ali i racionalno- emocionalnom i kognitivno bihevioralnom terapijom- RE & KBT. Od novih vrsta terapija iz kbt-a, shema terapija se pokazala veoma uspešno u lečenju narkomanije, kao i svih bolesti zavisnosti .Takođe i grupna terapija može da da , veoma dobre rezultate u lečenju. Lečenje je dug proces i traje intenzivno, najmanje 2 godine. Kod nekih osoba, lečenje traje i ceo život.
Šta ako posle uspešnog lečenja, zavisnik ponovo uzme drogu ( ima recidiv) ?
To je svakako loše, ali jeste donekle očekivano, za ovu vrstu bolesti. Tada naravno, opet treba poslati zavisnika u bolncu, gde bi se procenilo koliko dugo ponovo uzima supstancu, u kojoj količini, da li su tome predhodili neki stresori ( npr. preseljenje, nov fakultet, raskid duge veze ) i prema tome bi se pravio nov plan lečenja. Dakle to jeste loše, ali jeste očekivana pojava kod nekih zavisnika i nije smak sveta, odnosno zavisnik ponovnim lečenjem, opet može da se opet vrati funkcionalnom načinu življenja.
Da je moguće izlečenje od droge?
Moguće je da osoba nauči da što duže apstinira ( ne uzima drogu ), da zrelije, racionalnije tj. fleksibilnije misli, oseća i ponaša se u stresnim situacijama, a ne da stres rešava putem droge, alkohola, kockanja,…, da se vrati sportu, uspešnom studiranju ili radu, uspešnoj ulozi majke, odnosno oca, partnera. To su stvari koje su sasvim moguće da se ostvare, pridržavanjem plana tretmana, ali je nerealno govoriti o izlečenju, jer narkomanija spada u hronične bolesti, slično kao dijabetes ili multipla skleroza. Ali da, lečenje jeste moguće i to je jedini sigurni način, da zavisnik izbegne smrt od droge.
Da li mogu zavisnici da se leče u komunama koje su pri manastirima?
Zavisnici tu mogu da se oporavljaju ( rehabilituju ), kroz rad na njivi, pomaganju sveštenicima u služenju u manastirima, rade razne majstorske stvari. Ali kad je u pitanju lečenje, to je neophodno da obavljaju kvalifikovani stručnjaci za to ( spec. psihijatrije, ponekad i doktori drugi specijalnosti – neurolozi, infektolozi,…, psiholozi, defektolozi ) prvo u bolničkim uslovima ( detokcikacija- to posebno važi za heroin, čija detoksikacija mora u da se obavlja u bolničkim uslovima ), a nakon te faze kreće psihoterapija, koja se obavlja u ambulantama ili u dnevnim bolnicama i mora trajati bar 2 godine. Nakon uspešno prođene faze lečenja, kreće rehabilitacija, koja svakako može da bude i u komunama, koje su pri manastirima.
Gde se leči narkomanija kod nas?
Najobuhvatniji program lečenja zavisnosti u državnim bolnicama, pruža Institut za mentalno zdravlje ( Palmotićeva 37- s tim da oni ne leče opijatne zavisnosti, kao što je heroin ), kabinet za bolesti zavisnosti pri Klinici za psihijatriju KCS, bolnica u Drajzerovoj ( koja jedina kod nas leči sve oblike zavisnosti, kako hemijske, dakle sve vrste droga, tako i bihevioralne zavisnosti ) i drugi Klinički centri u Srbiji, mogu ovu bolest uspešno da saniraju. Takođe, treba reći da se bolesti zavisnosti ( uključujući i narkomaniju) mogu lečiti i u privatnim psihijatriskim ordinacijama i privatnim bolnicama ( koje imaju spec. psihijatrije, psihologe ), ali to može veoma da košta. Sa druge stane imamo jedan život i zato treba dati zavisnicima ( ponekad ) i tu mogućnost ( privatnog lečenja ), ako kao porodica, imate dovoljno finansijskih sredstava!
Miloš Karanović, master psiholog, porodični savetnik i RE & KBT terapeut pod supervizijom
