Stres, da potpuno eliminišemo ne možemo .Međutim, uvek možemo da ga držimo na minimumu tj. pod kontrolom.
U nastavku teksta možete da nađete savete vezane za upravljanje stresom. Preporuke:
-Na prvom mestu dovoljno odmarajte ( spavajte bar 7- 8 sati nocu, danju ako imate potrebu, limitirajte dremku do max 1h), praktikujte vežbe relaksacije (npr. progresivna mišićna relaksacija, multimodalna relaksacija, razlicite dehnike disanja, imate na internetu detaljna uputstva za njihovo praktikovanje ), kao i umerena fizička aktivnost (bilo koji sport koji Vam prija, naravno u umerenom intenzitetu).
-Negujte dobre odnose, kako sa porodicom tako i sa prijateljima i partnerom.Takodje, kad vidite da Vama neko drag pati (npr. uznemiren je, depresivan je) popričajte sa njim / njom to je uvek najbolji prvi korak da se problem rešava. U solidnom broju slučajeva nije neophodna konsultacija psihijatra / psihoterapeuta, ali će UVEK značiti topao, saosećajan razgovor. Iako smo svi pretrpani obavezama, uvek možemo, ako želimo, izdvojiti bar 30 min. za razgovor , radnim danima, ili npr. 1h, 2h za razgovor tokom vikenda. Sa jedne strane osoba koja pati će bar malo biti lakše jer zna da je neko razume, da ima podršku. Sa druge strane Vi koji dajete podršku osećaćete se ispunjeni jer ste nekom bar malo pomogli. Tako da negujte pružanje i prihvatanje pomoći jedni drugima, jer tako svi dobijate.
–Budite nežni prema sebi (negujte ljubav prema sebi, budite umereno samokritični- kritikujte svoje postupke i nastojte da ih korigujete, ako mozete, ali prihvatite svoju licnost bezuslovno, uvek sebi dajte drugu šansu, uvek podstičite optimizam kod sebe, praktikujte asertivno ponašanje- snažno se zauzmite za sebe, ali istovremeno poštujuči prava drugih, biće o tome više u narednim tekstovima, kažite NE zahtevima drugih, kad postoji objektivna mogucnost za to,…).
–Cenite Sunčevu svetlost. Naime, istraživanjima je utvrđeno da umerena izloženost suncu popravlja raspoloženje, jer je sunce prirodni antidepresiv. Zato raširite zavese, podignite roletne, da što više sunčeva svetlost uđe u prostorije u kojima boravite i potrudite se da što više budete po suncu napolju, razume se u razumnoj meri.
– Gledajte fleksibilno na život. Kada imate neki emotivni problem, upitajte sebe da li ovako kako trenutno razmišljam je u skladu sa činjenicama? Na primer, kad kazete sebi “Ne sme da bude nikakva gužva u saobraćaju! To ne mogu da izdržim!” da li Vam se cini da je ovakvo razmisljanje malo preterano, ne fukcionalno ? Meni se cini da je malo vise. Ali ako bi rekli “Super bi bilo kada ne bi bilo gužve u saobraćaju, ali pošto je ima, ona sme da postoji i svakako je mogu podneti!” Ovo je jedan mnogo korisniji, realisticniji, u datoj situaciji primenjiviji nacin gledanja na situaciju, koji emocionalno rasterecuje i samim tim i pomaze da se fokusiramo na resavanje ovog ili nekog slicnog manjeg ili veceg zivotnog problema. Dalje, da li zaista Vaš momak mora da se seti da je vama godišnjica veze danas? Ne, jer nema pravila ( a ni podzakonskog akta ) koji ga zaista obavezuju na to, ali bi svakako bilo lepo da se seti. Takođe pitajte sebe da li Vam trenutno stanje donosi neku dobrobit, neku korist? Šta imate od toga? Na primer, šta Vam donosi bes na ženu?, Šta Vam donosi, koju dobrobit to što stalno odlažete spremanje ispita? Kakvu korist imate od stalne brige ( sem nesanice, glavobolje, …)? Razmišljajte i odgovorite sebi, ali iskreno.
–Praktikujte na dnevnom nivou slušanje muzike koju volite.
–Svakog dana sebi postavite mali cilj i realizujte ga. To će Vam omogućiti da na svakodnevnom nivou imate zadovoljstvo.
-Napravite spisak aktivnosti i stvari koje Vam pričinjavaju mala zadovoljstva ( npr. čitanje knjiga, časopisa, crtanje, gledanje omiljenih serija, gledanje Dnevnjaka ili Državnog posla na jutjubu, gledanje zanimljivih slika na netu, izrada maketa,…) i svakog dana praktikujte bar jednu sa tog spiska.
-Svakog dana pojedite malo čokolade ( npr. 2, 3 komada, ne više ). To će pozitivno uticati na Vaše raspoloženje, a samim tim uticaće na smanjenje stresa.
– Izbegavajte korišćenje alkohola, cigara, kao i upotrebe lekova ( za spavanje, smirenje, antidepresiva- lekova za popravljanje raspoloženja i smanjenja napetosti,… ) na svoju ruku tj. bez konsultovanja doktora- psihijatra.
Miloš Karanović, master psiholog, porodični savetnik i racionalno- emotivno i kognitivno bihevioralni terapeut- RE& KBT pod supervizijom
Literatura:
Milić, M.( 2010). 2+2=4. Psihološki vodič za svaki dan. Beograd: Zavet
Munjiza, M. ( 2017). Psihopatologija svakodnevnog života: Vodič za zdrave i bolesne, za roditelje i njihovu decu. Beograd: Službeni glasnik
Simić, S.( 2011). Sve o depresiji. Zrenjanin: Agora
Vukosavljević Gvozden T. ( 2009). Racionalno- emotivna bihevioralna terapija. Teorija i metod. Beograd: Kreativni centar
