Potrudiću se da Vam dam što više praktičnih informacija o ovoj problematici, u formi pitanja i odgovora.
Zašto ljudi vole da puše ?
Adolescenti da bi bili ”face” u društvu, iz radoznalosti, da na taj način pokažu da su ušli u svet odraslih. Odrasli vole da puše, kako bi time smanjili stres kod sebe. Takođe vole ritualno da zapale cigaru uz kafu ili neko jelo jer im to čini ”posebnu draž, predstavlja im merak”.
Da li je svako ko je popušio cigaru, 2,3, automatski zavisnik?
Ne. To bi bilo više eksperimentisanje sa cigarama, a zavisnik od cigara, je osoba koja uprkos tome što zna da pušenje izaziva brojne neželjene efekte ( biće o tome reči kasnije ), nastavlja da puši ( čuveni fenomen žudnje, ili kako ga neki zavisnici zovu ”rovac” ). Dalje, da čim se probude, prva misao im je vezana za cigare , i pojava fenomena apstinencijalnog sindroma- koji se ispoljava već 2 sata nakon što osoba prestane da puši i to u vidu fizičke i psihičke zavisnosti (zavisnost uslovljava nikotin ), koji mogu da traju nekad ( apstinecijalni siimptomi ) i do 6 meseci. To bi bilo dovoljno reći, što se tiče ovoga.
Da li pušenje cigara predstavlja samo lošu naviku ili pripada bolestima zavisnosti?
Pušenje cigara pripada ( i po evropskim i po američkim klasifikacijama ) u bolesti zavisnosti.
Da li pušenje cigara može izazvati smrt?
Nažalost da! Smrt kao posledica pušenja može biti izazvana i samo velikim dnevnim konzumiranjem cigara ( npr. intenzivnim pušenjem 60 i više cigara u toku dana ) ili bolestima koje prate dugoročno pušenje ( npr. kancer- rak usne duplje, kancer- rak pluća ).
Koje još posledice može izazvati duvan?
Neprijatan dah iz usta, generalno lošiji imunitet, nekad i depresiju, mučnina, povraćanje, hiperglikemija, tahikardija, porast pa smanjenje pritiska,…
Da li je onda bezbednije koristiti elektronke cigare?
Ne, jer i one sadrže razna toksična svojstva po organizam. Dakle, najbolje je da se uopšte ne puši!
Kojim iracionalnim, nefunkcionalnim uverenjima i njihovim derivatima, osoba održava pušenje cigara?
Neka od njih su:”Ako ne pušim, neću biti faca u društvu, a to ne bih mogao da podnesem!”
”Moram uzimati cigare, inače neću moći da izdržim napetost koju imam!”
”Ne smem da doživim apstinencijale simptome, jer ih ne bi izdržao!”
Opšta životna filozofija koja održava zavisnosti, pa i zavisnost od cigara, glasila bi otprilike ovako:” Život mora da mi bude prijatan i i ako to nije, to je užasno i ja to ne mogu da podnesem!”
Šta osoba sve dobija prestankom pušenja?
Dobija slobodu, skladan život sa porodicom i kolegama na poslu, stabilno fizičko i psihičko zdravlje, mogućnost da se nesmetano bavi sportom, dobija lepši fizički izgled, mogućnost da sebi produži život,…
Kako se leči zavisnost od cigara?
Odvikavanje od pušenja se vrši lekom ( antidepresiv bupropion, prepisuje ga spec. psihijatrije ) i psihoterapijom. Supstitucija nikotina u vidu žvakaće gume ili flastera služi da bi se pomoglo da osobe ostave pušenje, ublažavajući simptome odvikavanja. To takođe određuje i propisuje psihijatar.
Na psihoterapiji osoba može da nauči koje sve negativne posledice po nju ostavlja pušenje cigara, a koje će dobre, pozitivne posledice imati kada ostavi pišenje. Dalje, može kroz psihoterapiju da nauči zdravije da živi ( da kvalitetnije spava, fiziči da je aktivna, da praktikuje meditaciju i / ili jogu, da se zdravije hrani, pije ceđene sokove, … ). Naravno, od početka terapije zavisnik uči da osvešćuje, a zatim uči da modifikuje svoja nefunkcionalna uverenja u racionalna tj. fleksibilna ( neka od njih su gore pomenuta ) prema cigarama, kako bi što pre prestao da puši. Najzad, uči kako da racionalnije tj. fleksibilnije misli , oseća i ponaša se u stresnim situacijama ( u budućnosti, kako bi prevenirala / prevenirao ponovan ulazak u”ropstvo cigara”), kao i da nauči da ima funkcionalan stav prema žudnji za cigarama ( ” Bilo bi bolje da nemam žudnju za cigarom, ali pošto je imam, mogu da je izdržim!”) .Sve ove stvari se uče kroz razne forme u okviru terapijskog procesa u kognitivno – bihevioralnim terapijama ( REBT terapije, kognitivno bihevioralne terapije). Od terapija iz 3 talasa kognitivno- bihevioralne terapije, šema terapija se pokazala kao veoma uspešna za sve zavisnosti, uključujući naravno i ovu. Naravno i druge vrste psihoterapije mogu pomoći zavisnicima da prekinu uzimanje cigara ( kao što je porodična terapija, psihoanalitička terapija, geštalt terapija,…).
Od velike pomoći za zavisnike može da bude i grupna terapija.
Važno je biti svestan da lečenje svake zavisnosti pa i ove, nije linearan proces tj. ima dosta uspona i padova u lečenju. Na to zavisnik treba da se pripremi, kako ne bi padao u očaj ako bi ponovo uzeo da puši cigare ( u nekoj životnoj krizi) ili je u nekom trenutnom otporu prema psihoterapijskom radu. Ono što je u procesu lečenja najvažnije jesu stalna upornost i strplenje i oporavak sigurno dolazi, kad tad.
Šta ako posle uspešno završenog lečenja, osoba ponovo počne da puši cigare ( ima recidiv ) ?
To jeste loše, ali je donekle očekivano, za ovu vrstu bolesti. Tada zavisnik treba ponovo da ode kod psihijatra ili psihoterapeuta, gde bi se utvrdilo kad je ponovo počeo da puši, u kojim količinama , šta je prethodilo ponovnom uzimanju cigara ( koja krizna situacija ) i onda se pravi zajedno sa zavisnikom i eventualno ( ako se radi porodična terapija ) njegovom porodicom pravi nov plan lečenja i osoba onda ( ako se pridržava tog plana tretmana ) opet može biti fizički i psihički zdrava.
Gde se u Srbiji leči zavisnost od cigara?
Od državnih ustanova najbolji tretman zavisnosti od cigara pruža Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti ( Drajzerova 44 ). Naravno i privatne psihijatrijske ordinacije mogu uspešno da leče zavisnost od cigara. Takođe, mogu se i psihoterapijska savetovališta uz konsultanta psihijatra, uspešno baviti ovom problematikom.
Miloš Karanović, master psiholog, porodični savetnik i racionalno- emotivno i kognitivno bihevioralni terapeut- RE& KBT pod supervizijom
