Da li je svako neraspoloženje depresija?
Ne. Čovek može da bude tužan kada izgubi nekog ( prijatelja, partnera, dete ) ili nešto ( posao, zdravlje, novac,…). Međutim, ljudi to stanje ( žalovanja ) prebole relativno brzo i ostanu funkcionalni ( mada sniženo ) tokom perioda žalovanja. Depresija je bolest koja može značajno sniziti funcionalnost i kvalitet života osobe koja je ima i obuhvata mnogo drugih simptoma ( biće kasnije reči o tome ) pored neraspoloženja.
Koji su kriterijumi za postavljanje depresije?
Kada se javlja 1 put, govorimo o depresivnoj epizodi, a simptomi potrebni za postavljanje dijagnoze treba da traju najmanje 2 nedelje.
Za dijagnostikovanje nove depresivne epizode, mora da postoji vremenski rok od najmanje 2 meseca bez depresivnih simtoma pre nego što se pojavi nova depresivna epizoda. Tada govorimo o ponavljajućem depresivnom poremećaju ( tzv. rekurentni depresivni poremećaj ).
Kriterijumi potrebni za postavljanje dijagnoze depresivne epizode:
A grupa simptoma- tipični simptomi
- depresivno raspoloženje
- Gubitak interesa i zadovoljstavau uobičajenim aktivnostima
- Smanjena životna energija u vidu umora i smanjene aktivnosti
B simptomi – drugi česti simptomi koji se mogu javiti
- Poremećen san
- Smanjen apetit
- Smanjena koncentracija i pažnja
- Smanjeno samopoštovanje i samopouzdanje
- Ideje krivice i bezvrednosti
- Sumoran i pesimističan pogled na budućnost
- Ideje o samopovređivanju i samoubistvu
Depresivna epizoda se može okarakterisati kao : blaga depresivna epizoda, umerena depresivna epizoda, teška depresivna epizoda, teška depresivna epizoda sa psihotičnim simptomima.
Koje su najznačajnije vrste depresija?
Najznačajnije vrste su: unipolarna ( gde je prisutno veoma sniženo raspoloženje ) i bipolarna ( stanje u kojem se smenjuju periodi ekstremno sniženog raspoloženja i periodi euforičnog raspoloženja );
Reaktivna ( kako joj ime i kaže, predstavlja reakciju na životne probleme i stresne situacije)- smrt člana porodice, partnera, gubitak novca, zdravlja,…
Sezonska depresija- javlja se obično u isto doba godine, najčešće zimi. Dolazi do hronične iscrpljenosti, povećane potrebe za hranom (posebno slatkišima ), povećanom pospanosti i želje za spavanjem, nedostatka volje i motivacije bez konkretnog uzroka;
Posleporođajna depresija se obično javlja u prvih 12 meseci nakon porođaja i to najčešće u prvih nekoliko nedelja. Njeni simptomi: osoba se oseća bezvredno, ima nedostatak samopouzdanja , osećaj krivice, ekstreman strah za bebu ili potpunu nezainteresovanost, lako zaplaču smanjenu seksualnu želju, probleme sa spavanjem i osećaj da nisu u stanju da ispune sva očekivanja.
Šta su uzroci javljanja depresije?
Najznačajniji uzroci kao i komponente koje održavaju depresiju su:- prvo, to je genetika. Jednostavno neki ljudi du predodređeni da tokom života imaju bar jednu depresivnu epizodu.
-Dalje, tu je disbalans neurotansmitera ( pre svega serotonina, dopamina, noradrenalina ).
-Veoma važno je odrastanje; u smislu da li je bilo zlostavljanja, zanemarivanja osobe.
-Veoma važan je i pol. Žene 2 puta više oboljevaju nego muškarci.
-Za kraj bih svakako izdvjio i iracionalna ( nefunkcionalna ) uverenja koja proizvode, ali pre svega, održavaju depresivnu simptomatologiju. Po Albertu Elisu, iza depresije stoje opšta iracionalna uverenja:” Da se nije smelo dogoditi, nešto što se dogodilo!”, ”Da je strašno nemati, ono što je ”neophodno ” imati- sreću, novac, žvot bez problema…”, ”Čvrsto verovanje u svoju neadekvatnost!”
Da li se od depresije umire?
Ne. Ali nažalost umire se od njene koplikacije samoubistva. Samoubistvo je pratilac najtežih formi depresije i zato svako ko ima želju da se ubije, ”Da mu je dosta života!”, ”Da nema smisla živeti!” i sl., to treba da shvati kao ” crveni alarm”, da što pre treba da se javi psihijatru, radi ordiniranja terapije. Kada se pojave ova stanja, često se ( sa razlčogom- da osoba bude u bezbednom okruženju dok ne prođe ovo najteže stanje ) pacijentima savetuje i hospitalizacija ( lečenje u bolničkim uslovima ).
Kako se leči depresija?
Pre svega:
- Lekovima ( najpre antidepresivima, koje prepisuju spec. psihijatrije )
- Psihoterapijom ( u zavisnosti od želje i platežne mogućnosti klijenta, radi se pre svega racionalno- emocionalno & kognitivno bihevioralnom terapijom, porodična terapija, suportivna terapija ( terapija podrške ).
Kako treba svaki pacijent ( klijent ) da se ponaša sa svojim doktorom i / ili terapeutom?
- Pre svega da bude iskren – usmislu da kaže ako je često zaboravljao da popije terapiju ili pak da mu je bio pretežak domaći zadatak u okviru kognitivno bihevioralnih terapija ili mu se dešavalo da je uzimao veće doze lekova od propisanih.
- Da dođe uvek preventive radi, ranije na kontrolu, ukoliko očekuje u skorijoj bućnosti da dobije neprijatne vesti- razvod, gubitak posla,… Da generalno redovno ( kako u izveštaju napiše doktor ) dolazi na kontrolne preglede.
Da rezimiramo, depresija jeste ozbiljna bolest, koja ozbiljno remeti osobu koja je ima ali i njenu porodicu. Međutim, važno je znati da se depresija može veoma uspešno lečiti na različite načine ( psihoterapija, lekovi, transkranijalna magnetna stimulacija ( biološka neinvazivna i veoma uspešna metoda lečenja u psihijatriji i neurologiji generalno, koju obavljaju obučeni spec. psihijatrije i neurologije ), elektro konvulzivna terapija ( tzv. elektrošokovi ), terapija svetlošću i nema razloga da sebi ne priuštite funkcionalan i kvalitetan život!
Miloš Karanović, master psiholog, porodični savetnik i racionalno- emotivno i kognitivno bihevioralni terapeut- RE& KBT pod supervizijom
Literatura:
- Milić, M.( 2010). 2+2=4: Psihološki vodič za svaki dan. Beograd: Zavet
- Simić, S.( 2011). Sve o depresiji. Zrenjanin: Agora
