post-thumb
Pre nego što dam neke preporuke kako da se što bolje prilagodite situaciji kada izgubite dragu osobu ( roditelja, prijatelja, ženu,…), da vidimo prvo šta ne bi trebalo da radite. Ono što svakako ne bi trebalo da radite su upotreba alkohola, lekova za smirenje ( popularni bromazepam, bensedin, ksanaks,…) bez konsultacije sa doktorom, preouštanje očaju, prekomerno korišćenje interneta … Ova i njima slična ponašanja možda mogu privremeno da pomognu , ali dugoročno gledano samo produžavaju period tugovanja. Da ne govorim da neka ponašanja kao što je upotreba alkohola, sedativa, lekova za spavanje može da dovede do pojave zavisnosti koji tek onda prave ozbiljnu problematiku osobi. Ovako gledajuci ova ponašanja ne deluju baš pametno, zar ne ? Šta onda činiti?
Umesto toga, prihvatite tugu kao Vašeg najvećeg prijatelja u tim danima. Tugovanje ima važnu ulogu tokom tih dana. Naime, tokom tog perioda ( koji traje oko 6 meseci ), mi prihvatamo da nama draga osoba nije više sa nama i počinjemo postepeno da živimo bez nje, pritom nezaboravljajući, živi u nama.
Način na koji ćete da odbolujete dragu osobu, krajnje je individualan. Prema tome, neko može da malo više plače, neko da kroz druženje sa prijateljima lakše podnosi te trenutke, neko će da malo više spava, neko da piše dnevnik, neko da kroz sport ( umereni ) lakše se nosi sa tim osećanjima, neko kroz čitanje knjiga koje nisu mnogo opterećujuće… Jedino pravilo jeste da tada budete maksimalno saosećajni, blagi i nežni prema sebi. Da ne zaboravim, u ovom periodu ne donosite važne životne odluke ( npr. promena posla, razvod,…). Jednostavno, nalazite se u velikom stresu i ne možete usled toga da donosite pravilne odluke. Zbog toga, sačekajte da prođe neki period bar mesec, 2, pa tek onda polako donosite važne životne odluke.
Da rezimiram, ovaj period života svakako nije prijatan, u nekim momentima je i veoma bolan, ali će postepeno proći i možete ga izdražati, iako neki misle da ne mogu. U najvećem broju slučajeva, za uspešan oporavak od tugovanja nije potrebna stručna pomoć ( psihijatra / psihoterapeuta ), već je dovoljno da pričate što više sa prijateljima o tim temama, ili / i da umereno praktikujete stvari koje Vam prijaju ( neke od njih su navedene u predhodnom poglavlju).
Miloš Karanović, master psiholog, porodični savetnik i RE& KBT terapeut pod supervizijom

PODELI: