Najjednostavnije rečeno, psihoterapija predstavlja način rešavanja psiholoških problema ( npr. odlaganja obaveza, problemi sa stidom,…), kao i psihijatrijskih poremećaja ( npr. fobije, panični poremećaj, depresija,…) putem razgovora. Ovde je važno istaći da je ovo specifična forma razgovora, u smislu da terapeut kroz postavljanje pitanja, ali i davanja svojih interpretacija ( svoga viđenja onog što je klijent rekao ) prvo pomaže klijentu da ima uvid u svoj problem, a zatim kroz različite načine ( npr. uči klijenta tehnikama komunikacije- asertivnim tehnikama, tehnikama relaksacije, ili pak objašnjava značenje snova) pokazuje moguće konstruktivne načine za rešavanje problema. Treba znati i to da terapeuti nikad ne dele gotove savete, već direktno ili indirektno ( u zavisnosti od svog terapijskog modaliteta ) pomažu klijentu da on sam do njih dođe. Dalje, psihoterapija je uvek individualizovana. To znači da se prilagođava svakoj osobi, njenim specifičnim problemima, njenim specifičnim ciljevima, kao i njenim posebnim zahtevima od terapije ( kada su naravno oni u interesu klijenta).
Psihoterapija je bezbedna, neinvazivna metoda terapije. To znači da klijent neće osećati nikakve telesne neprijatnosti za vreme tretmana. Naprotiv, cilj je upravo da se osoba što komfornije oseća tokom razgovora kako bi terapija mogla, da se što efikasnije odvija. Međutim, na psihološkom planu, nije uvek prijatna. To se odnosi na činjenicu da osobe moraju s vremena na vreme da se vraćaju na svoje traumatične događaje iz života ( npr. emocionalno ili fizičko zlostavljanje, zlostavljanje na poslu- mobing, ozbiljnija operacija,…), sa ciljem da to adekvatno obrade, kako u budućnosti im to ne pravi više problem. Analogno medicinskim intervencijama, psihoterapija je sličma stomatološkim intervencijama- ne sme mnogo da boli, ali ne može ni da bude baš prijatna, ako želimo ( i mi terapeuti i klijent ) da da pun efekat, tj. da potpuno otkloni, ili bar značajno umanji duševnu patnju.
Dinamika psihoterapije je takva da se dolazi uglavnom 1 nedeljno na terapiju. S tim da kada klijentu bude bolje taj period može da se proredi, da se dolazi 1 u 2 ili 1 u 3 nedelje. To ima itekako svoj smisao, jer kontinuiranim dolaženjem klijent je stalno posvešćen svom napretku. Naravno to nije ravna linija, odnosno da klijent stalno napreduje. Malo napreduje malo ima poteškođe u funkcionisanju, potom ponovo napreduje,… Traje od 3, 4 meseca pa nekad i do nekoliko godina u zavisnosti od prirode problema, ali i finansijskih mogućnosti klijenta.
Vrsta, modaliteta psihoterapije ima dosta ( preko 400 vrsta ) psihoterapijskih pravaca postoji danas. Najpoznatiji su psihoanalitička psihoterapija, RE&KBT (racionalno emotivno i kognitivno bihevioralna terapija), porodična psihoterapija, EMDR terapija, geštalt terapija, transakciona analiza.
Važno je naglasiti da psihoterapija nije nikakva ‘’ vudu ili magijska priča’’, već predstavlja naučnu metodu rešavanja problema. To znači da je efikasnost psihoterapijskih modaliteta potvrđena kroz brojna istraživanja u većoj ili manjoj meri.
Osim direktnim radom (‘’oči u oči sa terapeutom’’), psihoterapija može da se održava i putem skajpa. Za određena stanja ( teške depresije, stanja hronične anksioznosti, hronične nesanice,…) pored psihoterapije, indikovna je i terapija lekovima ( tzv. psihofarmakoterapija).
U nekim od narednih tekstova biće opisane detaljnije neke od psihoterapijskih škola, dok je ovaj tekst imao zadatak da Vam da najvažnije informacije o psihoterapiji.
Miloš Karanović, master psiholog, porodični savetkik i RE&KBT terapeut pod supervizijom
